| |
|
|
Japanski istraživači i ove godine među osvajačima Ig Nobela, nagrade koja se dodeljuje za najkomičnija i najbizarnija naučna dostignuća. Japanski naučnici već dugo osvajaju ovu humorističnu nagradu, a među njihovim pobedničkim ostvarenjima nalaze se studije o tome koliko su klizave kore od banane i kako je moguće sprečiti ptice da defeciraju po spomenicima. Takve, naizgled smešne i banalne, naučne studije ipak mogu biti veoma korisne za društvo.
Grupa od četiri istraživača japanskog Univerziteta „Kitasato“ osvojila je ove godine Ig Nobel nagradu za fiziku, javljaju japanski mediji. Ig Nobel je parodija na čuvenu Nobelovu nagradu i dodeljuje se naučnicima koji su autori studija o neočekivanim temama koje se, bar na prvi pogled, čine komičnim, besmislenim ili banalnim.
Doktor Kijoši Mabući i njegove kolege u svojoj studiji nazvanoj Koeficijent trenja ispod kore banane pokušali su da objektivno i precizno utvrde koliko je trenje između kore banane i površine na kojoj se ona nalazi, odnosno, u kojoj meri je kora banane zaista klizava i opasna po zdravlje ljudi.
читать дальшеMada ova istraživačka tema zvuči kao nešto što bi se moglo čuti u crtaćima o antiheroju Bananamenu ili večnim suparnicima Tomu i Džeriju, japanski naučnici tvrde da je ona od koristi za poznavanje pritiska koje trpe zglobovi nogu. Opterećenje zgloba i načini na koje ono može da se umanji jesu osnovno interesovanje ove grupe naučnika, a studija o kori banane predstavlja deo šireg poduhvata da se precizno izmeri opterećenje u raznim uslovima.
Inače, i biološka laboratorija Univerziteta „Kitasato“, koji se nalazi u prefekturi Kanagava, nedaleko od Tokija, osvojila je 2009. godine Ig Nobela za studiju u kojoj je pokazala da bi se količina organskog otpada koji potiče iz kuhinja mogla smanjiti čitavih 90 odsto ako bi se za njegovu razgradnju koristile bakterije uzete iz izmeta pandi.
Prošle godine, tim japanskih naučnika osvojio je Ig Nobela za medicinu za studiju u kojoj su proučavali efekat slušanja opere kod miševa koji su prethodno bili podvrgnuti transplantaciji srca.
Iste godine, Japanci su primili i Ig Nobela za hemiju za istraživanje u kojem su dokazali da je dejstvo luka na suzne žlezde zapravo složenije nego što se do tada mislilo. I 2011. godine, tim japanskih stručnjaka osvojio je ovu komičnu nagradu u oblasti hemije za eksperimente u kojima su utvrdili najmanju količinu vasabija (japanskog rena) koja je potrebna da bi se oštrim mirisom probudila usnula osoba.
Iako je ovo istraživanje od strane američkog komiteta za dodelu Ig Nobela ocenjeno kao smešno, namera japanskih stručnjaka je bila vrlo ozbiljna: naći način da se spasu životi usnulih gluvonemih osoba prilikom nesreća kakve su požari.
Manje bitnom po život ljudi, ali ekonomski opravdanom, čini se studija japanske naučnice Maju Jamamoto iz Nacionalnog centra za globalnu medicinu i zdravlje koja je 2007. godine osvojila Ig Nobela za hemiju. Ona je u svom radu dokazala da se supstanca vanilin, koja ispušta karakterističan slatki miris vanile, može dobiti čak i iz kravljeg izmeta. Tako dobijen vanilin može se koristiti za proizvodnju šampona i aromatičnih sveća, a košta upola manje nego kada se ekstrakuju iz biljke vanile.
Iako ideja da se vanilin traži u kravljem izmetu može izgledati bizarno, ovu naučnicu je na takvo istraživanje motivisala racionalna želja da nađe koristan metod za reciklažu prirodnog đubriva koje se obično baca.
Dobitnici i srećni i razočarani
I mada je doktor Mabući u ime japanskog tima koji je proučio klizavost kore banane primio Ig Nobela šaleći se o tome kako je ta kora smrtonosno oružje, a japanski naučnici koji već nekoliko godina zaredom osvajaju ovu ironičnu nagradu, u poslednje vreme na binu u mestu Kembridž u državi Masačusets, gde se ona dodeljuje, izlaze nasmejani i u komičnim kostimima, to nije uvek bilo tako.
Profesor Jukio Hirose sa Univerziteta „Kanazava“, koji je proučavao hemijska jedinjenja koja bi mogla da odbiju ptice od spomenika, 2003. godine medijima je zbunjeno izjavio da mu nije jasno zašto je njegov rad dobio komičnu nagradu Ig Nobel kada je sprečavanje ptica da defeciraju po spomenicima od velike važnosti za očuvanje dostojanstva istorijskih ličnosti i lepote urbanih naselja.
Prijem nagrade tako je prilika za medijski nastup, opuštanje i šalu, ali u naučnicima ostavlja i gorak utisak da smisao i vrednost njihovog rada nisu bili shvaćeni.
Neobične studije i u Evropi
Takođe, iako komitet za dodelu Ig Nobela, čini se, poslednjih godina gaji posebno interesovanje za doprinos japanskih naučnika smešnoj strani nauke, vršenje komičnih i naizgled bizarnih istraživanja, naravno, nije nešto što postoji samo u Zemlji izlazećeg sunca.
O tome svedoči i društvo u kojem su se japanski fizičari Univerziteta „Kitasato“ našli ove godine na dodeli te nagrade u SAD. Rame uz rame sa njima, pod svetlom reflektora našli su se norveški naučnici čije je istraživanje iz oblasti biologije za temu imalo reakciju irvasa na ljude preobučene u polarne medvede.
Među osvajačima Ig Nobela za ovu godinu je i češko-nemački tim istraživača koji su proučavali delovanje gravitacionih i magnetnih sila na ponašanje životinja i tokom dvogodišnjeg posmatranja utvrdili da se psi prilikom vršenja nužde najčešće postavljaju u smeru sever-jug u odnosu na magnetno polje Zemlje.
Među laureatima ove godine našli su se i američki psiholozi koji su pokušali da odrede da li posedovanje mačke može imati negativne posledice po mentalno zdravlje, odnosno dovesti do depresije.
Interesovanje komiteta za dodelu Ig nagrade privuklo je i ekonomsko istraživanje italijanskog Nacionalnog instituta za statistiku koji je pokušao da odredi koliko veći bi bio volumen italijanske privrede kada bi se u ekonomske aktivnosti uračunali i prostitucija, prodaja narkotika, preprodaja cigareta i druge kriminalne aktivnosti.
|